ТЕРМИНОЛОШКА КОМИСИЈА
при Међународном комитету слависта

На конференцији у Београду октобра 1955. године донета је одлука о оснивању Терминолошке комисије при Међународном комитету слависта.

У периоду 1958–1963. године Терминолошком комисијом, која се у то време састојала из двеју поткомисија – лингвистичке (председник А. В. Исаченко) и књижевнонаучне (председник Д. Д. Благој), руководи Д. Д. Благој.

Године 1960. на заседању Међународне комисије (лингвистичке) (МТКL) при Међународном комитету слависта у Прагу прихваћена је иницијатива проф. Л. Андрејчина да се изради Речник словенске лингвистичке терминологије. У изради овог речника учествовале су следеће установе и сарадници: Чехословачка лингвистичка терминолошка комисија (носилац рада Комисије био је Институт чешког језика Чехословачке академије наука); Лужичкосрпска терминолошка комисија (у оквиру лингвистичког одсека Института српске етнографије; у раду Комисије учествовали су: Р. Јенч, Г. Фаска, Ф. Михалк, Г. Шевц, П. Фјолкељ); Украјинска терминолошка комисија (рад Комисије одвијао се под руководством А. С. Мељничука, а касније су овим радом руководили О. Б. Ткаченко и А. И. Багмут; Комисију су чинили А. А. Белецки, Г. М. Гнатук, М. А. Жовтобрух, И. И. Кавалик, Н. А. Москаленко, В. И. Перебејнос; Комисија је деловала уз подршку В. М. Русановског, Л. С. Паламарчука, Т. Б. Лукинове, Н. П. Романове); Белоруска терминолошка комисија (под руководством М. Р. Судника; у њеном саставу били су А. И. Киселевски, И. И. Лучиц-Федорец, А. Е. Михневич, А. И. Подлужни, Г. А. Цихун). Руске еквиваленте сачинио је А. Б. Шапиро, који је био члан Комисије, затим руководилац Комисије В. Г. Костомаров и А. А. Реформатски. Бугарске терминолошке еквиваленте уредио је Л. Андрејчин у сарадњи са другим бугарским лингвистима. Словачку лингвистичку терминологију обрадили су сарадници Института за науку о језику „Људевит Штур“ Словачке академије наука. Рад на пољској терминологији надгледао је В. Дорошевски уз консултације са многобројним сарадницима пољских научних лингвистичких установа; у обради и верификацији терминолошких пољских еквивалената учествовали су Д. Бутлер, Г. Саткевич. Македонске еквиваленте саставили су Б. Видоески, Р. Игринова-Скаловска, Б. Конески, К. Тошев. Српскохрватске - хрватскосрпске терминолошке еквиваленте саставили су П. Ивић и Д. Брозовић. Словеначку страну овог посла представљао је Т. Логар, затим Ј. Топоришич; у раду су учествовали сарадници Ф. Томшич, А. Бајец. Енглеске еквиваленте израдили су Р. Оти, Л. Њумен, Ј. Вахек, А. Скаличкова; француске – П. Гард; немачке – Р. Ружечка (у својству консултаната учествовали су Г. Бергман, Е. Ејхлер, Е. Изинг, Р. Клапенбах, В. Шпербер, А. Штејбе, Д. Фивегер; организатор посла била је Г. Ваљтер) [из Предговора првог тома Речника словенске лингвистичке терминологије: Slovník slovаnské lingvistické terminologie. Словарь славянской лингвистической терминологии. Dictionary of Slavonic Linguistic Terminology / Vĕd. red.; Научн. ред.; Scient. Ed. Alois Jedlička. – Praha: Academia, 1977. – Svazek 1. – 553 str.; 1979. – Svazek 2. – 483 str.].

Од 1963. до 1968. године Комисија за лингвистичку терминологију продужава рад под руководством А. В. Исаченко. За председника Комисије за књижевнонаучну терминологију изабран је Ј. Крижановски.

У периоду од 1968. до 1978. године председници двеју Комисија били су Ј. Крижановски (Комисија за књижевнонаучну терминологију) и Ј. Горецки (Комисија за лингвистичку терминологију), који је остао на тој дужности до 1998. године.

Године 1977. у Прагу је изашао први том Речника словенске лингвистичке терминологије, у који је ушло 2266 појмова и термина, распоређених по систематском принципу, и њихових еквивалената на једанаест словенских језика (чешки, словачки, пољски, лужичкосрпски, руски, украјински, белоруски, бугарски, македонски, српскохрватски и словеначки) и трију западних (енглески, француски, немачки).

Године 1979. изашао је други том Речника, у којем се налазе алфабетно представљени регистри термина на свих 14 језика.

Од 2008. до 2013. године Комисијом за терминологију руководио је В. Татаринов (Русија). У састав Комисије ушли су следећи чланови: из Русије – В. Татаринов (председник), В. Кульпина (заменик), С. Казарина (секретар), А. Липгарт, Ю. Марчук, З. Палютина; из Украјине – В. Дубічинський; из Белорусије – В. Шчэрбін; из Пољске – S. Gajda, W. Zmarzer, J. Lukszyn; из Бугарске – М. Попова; из Финске – I. Vehmas-Lehto, I. Kudashev. Опште стање, задаци и пројекти изложени су у Програму Комисије за период 2008–2013. године.

Године 2009. изашао је први број часописа у којем се обрађују теме везане за проблеме науке о терминима и терминологистике “Славянское терминоведение” (Славянское терминоведение: теоретический журнал по проблемам терминоведения и терминологистики / Гл. ред. В. А. Татаринов. – М.; Минск: Московский Лицей, 2009. – № 1).

На XV-ом Међународном конгресу слависта, који се одржао 20–27. августа 2013 г., В. Ивашченко из Украјине изабрана је за председника Терминолошке комисије (ТК МКС) за период 2013–2018 г. Комисија је отпочела са радом у следећем саставу: Украјина – В. Іващенко (председник), В. Дубічинський (секретар), І. Кочан; Белорусија – В. Шчэрбін (заменик председника), А. Зубаў, К. Любецкая, Л. Рычкова; Пољска – S. Gajda, W. Zmarzer, J. Lukszyn, E. Wolnicz-Pawłowska, M. Małachowicz; Русија – З. Комарова, С. Шелов, С. Гринев, Е. Голованова, Ю. Марчук, Э. Сорокина; Хрватска – M. Bratanić, M. Mihaljević, L. Hudeček, K. Lewis; Словенија – M. Žagar Karer, M. Jemec Tomazin, T. Fajfar; Чешка – R. Kocourek, I. Bozděchová; Србија – В. Јовановић; Македонија – Ј. Стрезовска. Опште стање, задаци и пројекти изложени су у Програму Комисије 2013–2018. године.

НОВОСТИ  

ОБАВЕШТЕЊА